Фестивал

Историјат

Оснивање Филмских сурета, везује се за Станка Тасића, у време оснивања фестивала 1966. директора нишког предузећа за приказивање филмова „Славица“.

„ ... Станко Тасић је човек изузетних способности и врлина који је филм доживљавао као културну појаву. За њега је проста дистрибуција и приказивање била деградација филма, па је зато у Нишу често организовао ревије и промоције најновијих остварења... Сваки директор месног предузећа за приказивање филмова, сматрао је својим личним престижом организовање „Мале Пуле“ у свом месту, а дистрибутери настојали да колико год могу удовоље захтевима потенцијалних клијената. Тако се и неуморни и предузимљиви Станко Тасић обратио београдској филмској кући „Морава филм“ за помоћ у организовању поменуте ревије, желећи да те године направи нешто репрезентативније. Да позове глумце и редитеље и организује нешто што би се у Нишу памтило и о чему би се говорило и ван уских оквира града...”

У то доба у свету је постојало много разних фестивала, специјализованих за одређене филмске делатности, али су Станко Тасић и Коста Царина, познати филмским преводилац из Београда, (који је свесрдно подржавао Тасића) предложили нешто оригиналније, Фестивал глумачких остварења, јер су схватили да је глумац заправо онај основни елемент, који утиче на гледаност и популарност једног филма. Тако је сазрела идеја о фестивалу посвећеном стваралаштву глумаца, на коме би се вредновала искључиво глумачка остварења.

Први сусрети су били прави медијски догађај. Продуценти су комплетну фестивалску рекламу из Пуле пренели у Ниш. Град је био свечано окићен, сав у знаку филма, а улице пуне познатих лица са великог екрана. Прве године, као и пар наредних, глумци су добијали признања само за прву и другу женску, односно мушку улогу, и још много незваничних робних награда. Касније су установљене званичне награде – „Царица Теодора“, „Цар Константин“, „Гран при Ћеле кула“, „Наиса“.

Први Фестивал 1966. је отворио, председник Општинске конференције Социјалистичког савеза Ниша Иван Вучковић. Нишки политички естаблишмент је са извесним подозрењем дочекао фестивал, да би се касније све то исправило и многи људи Ниша су стали уз организаторе, међу којима су се посебно истакли Ђорђе Стаменковић, Стојан Савић, Миодраг Апостоловић, Веселин Илић и многи други, укључујући ту и бројне донаторе и у то време добростојеће фабрике и предузећа, које су својим донацијама обезбеђивале бесплатне улазнице својим радницима и тиме код њих развијале љубав према фестивалу.

И ево од 1966. фестивал траје, без обзира на све потешкоће, и у овако сложеним временима, када профит претвара културу у економску категорију, безмало пола века, и трајаће и даље све док у Нишу буде љубави према филму, и према Нишу.

 


Покровитељи

Организатори

Летња позорница у Тврђави, Ниш

Продаја карата

- Књижара Нишког културног центра "Бранко Миљковић", Булевар др Зорана Ђинђића 37, од 9 до 21 сат радним данима, и од 9 до 14 сати суботом

- Обреновићева улица, испред биоскопа "Вилин град", од 12 до 19 сати сваког дана

- Туристичка организација Ниша, инфо центри у Вождовој 7 и Тврђави, од 9 до 20 сати

- Официрски дом, ул. Орловића Павла 28а, од 10 до 20 сати

Цена комплета карата је 2000 динара.

Уколико не буду продати сви комплети карата до почетка Фестивала 25. августа,  појединачне улазнице ће се продавати по цени од 400 динара, на дан пројекције, испред улаза на Летњу позорницу, од 18:00 часова.


zatvorska

Документарни филм “Владимир”, 16 минута, 2017. година

Филм говори о Владимиру Кастиљу Гамбои, који слика портрете на необичним површинама. Рођен је на Куби. Сплетом животних околности долази у Србију, попут миграната из блискоисточних земаља борави у Прихватном центру у Прешеву, и ту наставља да ствара...

Филм је приказан на више фестивала у земљи и иностранству. Добио је награду на фестивалу „Рома лифе“ у Будимпешти 2017. године, трећу награду на „Професту“ у Бачкој Тополи, диплому на „Интерферу“ у Београду, а приказан је и на „Документу“ у Врању прошле године.

Даница Мирић – дипломирани новинар из Ниша;
ради у Дописништву РТС-а у Врању;
први документарни филм “Владимир”.

 

Vladimir 1 Vladimir 2 Vladimir 3

Дејан / 2017 / Србија / 10 мин / документарни


Камера, монтажа и режија: Слађан Стојановић
Производња: Радио Телевизија Србије - Дописништво Врање
Дејан Шкарић је свештеник Српске Православне Цркве. Поред свог позива, он има још једну велику љубав...

 

Dejan Dejan1 Dejan2


Биографија

sladjanСлађан Стојановић, рођен у Врању. Дипломирани менаџер масовних медија, запослен у дописништву Радио Телевизије Србије у Врању. Сниматељ многобројних прилога, репортажа и емисија емитованих на каналима Радио Телевизије Србије. Редитељ више документарних филмова којима се представио на многим међународним филмским фестивалима и ревијама широм света. Добитник више међународних награда. Покретач и организатор међународног фестивала документарног филма „Документ“, Ревије репортаже Радио Телевизије Србије и многих других културних дешавања у Врању. Аутор више самосталних и учесник неколико групних изложби фотографија. Добитник "Признања за ширење филмске културе у области документарног филма", које му је доделио Културни Центар Новог Сада и највишег градског признања Врања "31. јануар" за изузетне дугогодишње резултате и достигнућа у области научног и уметничког стваралаштва, од значаја за афирмацију града. Оснивач удружења "Документ 06". Члан Удружења филмских уметника Србије.
 

Филмографијa

- Горешњак, 2005.
- Магичне руке, 2006.
- Лела Врањанка, 2008.
- Трифун Бомбаш, 2008.
- Базен, 2009.
- Цар, 2011.
- Вилбал, 2013.
- Недовршена мисија - Трифун Бомбаш 2, 2014.
- Кожа, 2015.

Министарство љубави

Прича филма, који је режирао Паво Маринковић, инспирирана је хрватским обитељским законом, који удовицама хрватских бранитеља омогућује примање новчаних накнада, али забрањује нове љубави

Пуно смијеха, класичних филмских заврзлама, неочекиваних обрата, суза и непредвиђених ситуација мали су дио онога што чека оне који сједну пред велико филмско платно и погледају нови филм редатеља Паве Маринковића, занимљивог назива, “Министарство љубави”. А што се крије иза приче о удовицама хрватских бранитеља којима нови обитељски закон осигурава новчану накнаду због смрти супруга, али и забрањује живот у изванбрачној заједници с другим мушкарцем, Паво Маринковић покушао је испричати на један духовит начин у којем два “измишљена” инспектора прате удовице и покушавају их ухватити у чињену прекршаја.

Сведок једног времена

Више од 30 учесника и сведока многобројних дешавања, од конгреса државног врха некадашње СФРЈ, концерата Луја Армстронга и Артура Рубинштајна до гостовања највећих филмских звезда и шаховских велемајстора, уз обиље архивског материјала надахнуто и емотивно говоре о важној институцији, једном феномену друге половине 20. века на овим просторима.

Саговорници у филму: Миња Субота, Бранко Марушић, Милан Шевић, Радослав Зеленовић, Војислав Бубиша Симић, Војислав Пантић, Мирослав Бата Петровић, Божидар Боки Милошевић, Младен Матичевић, Горан Терзић, Марио Бјелановић, Кристијан Бјелановић, Зоран Симјановић. Ненад Дукић, Владимир Јанковић Џет, Биљана Крстић, Војислав Војкан Борисављевић, Лео Мартин, Бранислав Ракић, Борис Бизетић, Мр. Лана Јеленковић, Слободан Вујовић, Милан Лане Гутовић, Југослав Пантелић, Мирољуб Вучковић, Јован Марковић, Војислав Вучинић, Бети Ђорђевић, Небојша Дугалић, Ана Софреновић, Мерима Његомир, Снежана Берић, Ладо Лесковар, Љиљана Стјепановић...

Редитељ: Игор М. Тохољ

 

Сигуран посао


  • 2017 / 15 минута / ( документарни )
  • Продукција: НГТим и Зеро Продукција
  • Подршка: Филмског центра Србије
  • Режија: Игор М. Тохољ
  • Продуцент: Градимир Николић
  • Директор фотографије: Бојан Петровић, Кеба
  • Арт директор: Бојан Ранђеловић
  • Тон: Марија Ковачина

Све док дрво не падне, шума је мирна. А и тада исто, недуго затим. Овај филм исијава антрополошким песимизмом-било шта да радимо, стабла и даље тупо стоје пред нама као да на земљи никада нисмо ни постојали у људском облику, свакако безначајни за поредак ствари.

Питање је да ли смо икада заиста и били овде, или је наше постојање само временска честица омеђена колевком на почетку и сандуком на крају пута?

У међувремену, једина константа нашег бивствовања је тројство прави-троши-баци и људи се у њему проналазе верујући да могу да преваре индиферентност природе.

 

Трејлер