Вук Костић (Београд, 22. новембар 1979) је српски позоришни, телевизијски и филмски глумац.
Отац му је познат позоришни и филмски глумац 1970-их и 1980-их, Михајло Костић Пљака, а унук Нестора-неге Костића, једног од оснивача и глумаца првог позоришта у Прокупљу, пре Другог светског рата. Старији му је брат професионални ронилац.
Одрастао је на Врачару. Глумачку каријеру започео је још као дечак играјући у неколико филмова и у телевизијској серији Отворена врата. Са 6 година играо је и у Атељеу 212 у комаду Душана Ковачевића „Свети Георгије убива аждаху“ у режији Љубомира Муција Драшкића, улога Ване сироче. Истовремено игра главну улогу у дечјем комаду Кристине Нестлингер „Конрад“ у режији Зорана Ратковића са Ољом Грашич. На телевизији снима драме „Врење“, „Дом Бергманових“ и бројне дечје образовне емисије и серије за децу: „Књига је да се чита“, „Језички забавник“, „Огледи из стила“, „Страшна Прича“, итд
Похађао је 11. Београдску Гимназију на Лекином Брду. После 3. разреда гимназије је започео студије, глуму на Факултету драмских уметности у Београду. Био је на класи са Ненадом Стојменовићем, Соњом Колачарић, Бојаном Стефановић, Аном Маљевић и Гораном Јевтићем. Дипломирао је јуна 2001. године представом „Мушица“ (Руцанте-а).
Пре завршетка студија на 3. години студија, Вук почиње снимање филма "Апсолутних 100" из 2001. године. Срдана Голубовића, којим храбри режисер - коме је то први филм и његов главни глумац коме је то такође први играни филм постижу изузетан успех у земљи и иностранству. Вук игра улогу омладинског шампиона у стрељаштву - Сашу Гордића. Пажњу на себе је скренуо овом улогом
По завршеним студијама Вук уписује постдипломске студије из историје филма.
Назив филма
Рејтинг
- Књижара Нишког културног центра "Бранко Миљковић", Булевар др Зорана Ђинђића 37, од 9 до 21 сат радним данима, и од 9 до 14 сати суботом
- Обреновићева улица, испред биоскопа "Вилин град", од 12 до 19 сати сваког дана
- Туристичка организација Ниша, инфо центри у Вождовој 7 и Тврђави, од 9 до 20 сати
- Официрски дом, ул. Орловића Павла 28а, од 10 до 20 сати
Цена комплета карата је 2000 динара.
Уколико не буду продати сви комплети карата до почетка Фестивала 25. августа, појединачне улазнице ће се продавати по цени од 400 динара, на дан пројекције, испред улаза на Летњу позорницу, од 18:00 часова.
Филм говори о Владимиру Кастиљу Гамбои, који слика портрете на необичним површинама. Рођен је на Куби. Сплетом животних околности долази у Србију, попут миграната из блискоисточних земаља борави у Прихватном центру у Прешеву, и ту наставља да ствара...
Филм је приказан на више фестивала у земљи и иностранству. Добио је награду на фестивалу „Рома лифе“ у Будимпешти 2017. године, трећу награду на „Професту“ у Бачкој Тополи, диплому на „Интерферу“ у Београду, а приказан је и на „Документу“ у Врању прошле године.
Даница Мирић – дипломирани новинар из Ниша;
ради у Дописништву РТС-а у Врању;
први документарни филм “Владимир”.
- Горешњак, 2005.
- Магичне руке, 2006.
- Лела Врањанка, 2008.
- Трифун Бомбаш, 2008.
- Базен, 2009.
- Цар, 2011.
- Вилбал, 2013.
- Недовршена мисија - Трифун Бомбаш 2, 2014.
- Кожа, 2015.
Прича филма, који је режирао Паво Маринковић, инспирирана је хрватским обитељским законом, који удовицама хрватских бранитеља омогућује примање новчаних накнада, али забрањује нове љубави
Пуно смијеха, класичних филмских заврзлама, неочекиваних обрата, суза и непредвиђених ситуација мали су дио онога што чека оне који сједну пред велико филмско платно и погледају нови филм редатеља Паве Маринковића, занимљивог назива, “Министарство љубави”. А што се крије иза приче о удовицама хрватских бранитеља којима нови обитељски закон осигурава новчану накнаду због смрти супруга, али и забрањује живот у изванбрачној заједници с другим мушкарцем, Паво Маринковић покушао је испричати на један духовит начин у којем два “измишљена” инспектора прате удовице и покушавају их ухватити у чињену прекршаја.
Све док дрво не падне, шума је мирна. А и тада исто, недуго затим. Овај филм исијава антрополошким песимизмом-било шта да радимо, стабла и даље тупо стоје пред нама као да на земљи никада нисмо ни постојали у људском облику, свакако безначајни за поредак ствари.
Питање је да ли смо икада заиста и били овде, или је наше постојање само временска честица омеђена колевком на почетку и сандуком на крају пута?
У међувремену, једина константа нашег бивствовања је тројство прави-троши-баци и људи се у њему проналазе верујући да могу да преваре индиферентност природе.