Драган Бјелогрлић (Опово, 10. октобар 1963) је познати српски глумац, режисер, сценариста и продуцент. Одиграо је велики број филмских улога. Прославио се улогом Слободана Попадића у ТВ серији "Бољи живот".
Бјелогрлић је први пут пред камерама глумио са 15 година и то у филму Бранка Бауера Бошко Буха (1978), тумачећи лик Саве Јовановића Сирогојна.
1984. уписао је Факултет драмских уметности у Београду, на којем је дипломирао 1989.
Прославио се улогом Слободана Попадића у серији Бољи живот (1987 - 1990). Након те улоге, уследиле су улоге у ТВ серији „Заборављени“ (1990) и филмовима „Црни бомбардер“ (1992), „Пун месец над Београдом“ (1993), „Лепа села лепо горе“ (1996), које су Бјелогрлића уврстиле у ред најпознатијих и најпризнатијих српских глумаца.
Последњих година Бјелогрлић се окушао као продуцент, а први филм који је продуцирао била су Лепа села лепо горе.
Опробао се и као редитељ, режирао је играни филм и тв серију Монтевидео, бог те видео!, са којим је постигао велики успех. Филм је изабран за српског представника за награду Оскар.
Његова сестра од тетке је певачица Зорана Павић.
Назив филма
Рејтинг
- Књижара Нишког културног центра "Бранко Миљковић", Булевар др Зорана Ђинђића 37, од 9 до 21 сат радним данима, и од 9 до 14 сати суботом
- Обреновићева улица, испред биоскопа "Вилин град", од 12 до 19 сати сваког дана
- Туристичка организација Ниша, инфо центри у Вождовој 7 и Тврђави, од 9 до 20 сати
- Официрски дом, ул. Орловића Павла 28а, од 10 до 20 сати
Цена комплета карата је 2000 динара.
Уколико не буду продати сви комплети карата до почетка Фестивала 25. августа, појединачне улазнице ће се продавати по цени од 400 динара, на дан пројекције, испред улаза на Летњу позорницу, од 18:00 часова.
Филм говори о Владимиру Кастиљу Гамбои, који слика портрете на необичним површинама. Рођен је на Куби. Сплетом животних околности долази у Србију, попут миграната из блискоисточних земаља борави у Прихватном центру у Прешеву, и ту наставља да ствара...
Филм је приказан на више фестивала у земљи и иностранству. Добио је награду на фестивалу „Рома лифе“ у Будимпешти 2017. године, трећу награду на „Професту“ у Бачкој Тополи, диплому на „Интерферу“ у Београду, а приказан је и на „Документу“ у Врању прошле године.
Даница Мирић – дипломирани новинар из Ниша;
ради у Дописништву РТС-а у Врању;
први документарни филм “Владимир”.
- Горешњак, 2005.
- Магичне руке, 2006.
- Лела Врањанка, 2008.
- Трифун Бомбаш, 2008.
- Базен, 2009.
- Цар, 2011.
- Вилбал, 2013.
- Недовршена мисија - Трифун Бомбаш 2, 2014.
- Кожа, 2015.
Прича филма, који је режирао Паво Маринковић, инспирирана је хрватским обитељским законом, који удовицама хрватских бранитеља омогућује примање новчаних накнада, али забрањује нове љубави
Пуно смијеха, класичних филмских заврзлама, неочекиваних обрата, суза и непредвиђених ситуација мали су дио онога што чека оне који сједну пред велико филмско платно и погледају нови филм редатеља Паве Маринковића, занимљивог назива, “Министарство љубави”. А што се крије иза приче о удовицама хрватских бранитеља којима нови обитељски закон осигурава новчану накнаду због смрти супруга, али и забрањује живот у изванбрачној заједници с другим мушкарцем, Паво Маринковић покушао је испричати на један духовит начин у којем два “измишљена” инспектора прате удовице и покушавају их ухватити у чињену прекршаја.
Све док дрво не падне, шума је мирна. А и тада исто, недуго затим. Овај филм исијава антрополошким песимизмом-било шта да радимо, стабла и даље тупо стоје пред нама као да на земљи никада нисмо ни постојали у људском облику, свакако безначајни за поредак ствари.
Питање је да ли смо икада заиста и били овде, или је наше постојање само временска честица омеђена колевком на почетку и сандуком на крају пута?
У међувремену, једина константа нашег бивствовања је тројство прави-троши-баци и људи се у њему проналазе верујући да могу да преваре индиферентност природе.