Слобода Мићаловић-Ћетковић (Лесковац, 21. август 1981) српска је глумица. У браку је са глумцем Војином Ћетковићем са којим живи у Београду. Њен отац Драган Мићаловић и сестра Драгана Мићаловић, су такође глумци.
Слобода Мићаловић се родила у Лесковцу 1981. године. Родитељи су јој Милица (фризерка) и Драган (глумац) Мићаловић. Родила се као друго дете (има 2 сестре). Кренула је у школу 1988. године. Обожавала је емисије Бранка Коцкице. Породични пријатељ је радио на радију, па је Слобода једном приликом имала ту част да интервјуише Коцкицу. Он јој је на крају рекао како је одлична водитељка. То је био њен први јавни наступ. Године 1989. се уписала у нижу музичку школу. Била је и у хору. Осим музиком бавила се и плесом и спортом. Године 1995. је Слобода уписала средњу музичку школу, пошто је видела како има таленат за музику. Слобода је одлучила да упише глуму и са својим оцем кренула за Београд 1999. године. Кад је била на трећој години студија редитељ Здравко Шотра ју је позвао на кастинг за филм „Зона Замфирова“. Шотра јој је дао улогу Васке. 2002. године је добила улогу у серији „Мјешовити брак“, а исте године се и заљубила у Војина Ћетковића, човека за кога се касније удала и са којим је добила близнакиње. Главна улога у серији „Рањени орао“ је улога по којој је постала још познатија.
1988. године у лесковачком Дому војске гостује Бранко Милићевић - Коцкица, чије емисије Слобода обожава. Захваљујући породичном пријатељу који је радио на локалном радију, седмогодишња Слобода добила је прилику да интервјуише свог идола. Сјајно се снашла у улози водитељке, па јој Бранко Коцкица одаје признање на крају разговора. То је био њен први озбиљни јавни наступ. Пошто је поседовала очигледан музички таленат, који је потврдила кроз нижу музичку школу, 1995. године уписала је и средњу музичку. Овај период живота истиче као најлепши, а као важан догађај издваја тренутак када је одлучила да почне да води дневник.
1999. године, непосредно по бомбардовању, Слобода је возом кренула у Београд како би на Факултету драмских уметности покушала да упише глуму. Пратио ју је отац Драган, који се до последњег тренутка противио ћеркиној одлуци да крене његовим стопама. Имала је свега седамнаест година када је, прошавши на пријемном из прве, примљена у класу захтевног професора Предрага Бајчетића.
Када је била на трећој години студија, редитељ Здравко Шотра позвао ју је, заједно са Катарином Радивојевић, на кастинг за филм "Зона Замфирова". Обе су конкурисале за улогу Зоне, коју је добила Катарина. Међутим, Шотра је препознао Слободин таленат и поверио јој улогу Васке. Улогу Јелене Чађеновић у серији "Мјешовити брак", која је постала врло популарна, добила је 2002. године, а исте године започела је и романсу са својим будућим супругом Војином Ћетковићем. Године 2008, седам година након што је започела глумачку каријеру, први пут је добила једну главну улогу и то Анђелке Бојанић у серији Рањени орао, која је оборила све рекорде гледаности. 12. маја исте године су се она и Војин венчали. 2010. године добија Оскар популарности као глумица године.
Назив филма
Рејтинг
- Књижара Нишког културног центра "Бранко Миљковић", Булевар др Зорана Ђинђића 37, од 9 до 21 сат радним данима, и од 9 до 14 сати суботом
- Обреновићева улица, испред биоскопа "Вилин град", од 12 до 19 сати сваког дана
- Туристичка организација Ниша, инфо центри у Вождовој 7 и Тврђави, од 9 до 20 сати
- Официрски дом, ул. Орловића Павла 28а, од 10 до 20 сати
Цена комплета карата је 2000 динара.
Уколико не буду продати сви комплети карата до почетка Фестивала 25. августа, појединачне улазнице ће се продавати по цени од 400 динара, на дан пројекције, испред улаза на Летњу позорницу, од 18:00 часова.
Филм говори о Владимиру Кастиљу Гамбои, који слика портрете на необичним површинама. Рођен је на Куби. Сплетом животних околности долази у Србију, попут миграната из блискоисточних земаља борави у Прихватном центру у Прешеву, и ту наставља да ствара...
Филм је приказан на више фестивала у земљи и иностранству. Добио је награду на фестивалу „Рома лифе“ у Будимпешти 2017. године, трећу награду на „Професту“ у Бачкој Тополи, диплому на „Интерферу“ у Београду, а приказан је и на „Документу“ у Врању прошле године.
Даница Мирић – дипломирани новинар из Ниша;
ради у Дописништву РТС-а у Врању;
први документарни филм “Владимир”.
- Горешњак, 2005.
- Магичне руке, 2006.
- Лела Врањанка, 2008.
- Трифун Бомбаш, 2008.
- Базен, 2009.
- Цар, 2011.
- Вилбал, 2013.
- Недовршена мисија - Трифун Бомбаш 2, 2014.
- Кожа, 2015.
Прича филма, који је режирао Паво Маринковић, инспирирана је хрватским обитељским законом, који удовицама хрватских бранитеља омогућује примање новчаних накнада, али забрањује нове љубави
Пуно смијеха, класичних филмских заврзлама, неочекиваних обрата, суза и непредвиђених ситуација мали су дио онога што чека оне који сједну пред велико филмско платно и погледају нови филм редатеља Паве Маринковића, занимљивог назива, “Министарство љубави”. А што се крије иза приче о удовицама хрватских бранитеља којима нови обитељски закон осигурава новчану накнаду због смрти супруга, али и забрањује живот у изванбрачној заједници с другим мушкарцем, Паво Маринковић покушао је испричати на један духовит начин у којем два “измишљена” инспектора прате удовице и покушавају их ухватити у чињену прекршаја.
Све док дрво не падне, шума је мирна. А и тада исто, недуго затим. Овај филм исијава антрополошким песимизмом-било шта да радимо, стабла и даље тупо стоје пред нама као да на земљи никада нисмо ни постојали у људском облику, свакако безначајни за поредак ствари.
Питање је да ли смо икада заиста и били овде, или је наше постојање само временска честица омеђена колевком на почетку и сандуком на крају пута?
У међувремену, једина константа нашег бивствовања је тројство прави-троши-баци и људи се у њему проналазе верујући да могу да преваре индиферентност природе.